MUŠKARCI ISKRENO: Devojke, ovako se ponašamo kada nam nije stalo do vas!

Dating > MUŠKARCI ISKRENO: Devojke, ovako se ponašamo kada nam nije stalo do vas!

Click here: ※ MUŠKARCI ISKRENO: Devojke, ovako se ponašamo kada nam nije stalo do vas! ※ ♥ MUŠKARCI ISKRENO: Devojke, ovako se ponašamo kada nam nije stalo do vas!

Али осим њих, огромна већина мушкараца има могућност избора отприлике једном годишње; а избор је - или и даље бити сам, или пружити прилику некој девојци којој се свиђам а она код мене једва да може да прође за било шта. Baza podataka za emocionalno uzbuđivanje je otvoren sistem ukoliko se neprikidno priključuju nove varijacije, ali to nije sistem koji dozvoljava lako uklanjanje podataka nakon što su jednom uneti. Postoje i takve javne ličnosti, za koje se ni ne zna, ili barem oni o tome ne pričaju, a pomažu onima kojima je to potrebno.

Nije me privukao odmah. To će, kaže on, morati da uradi Helen. Nema ni ona nekakva velika primanja, ali za nju samu dovoljno. Naučnici, međutim, kažu da nam frustracije mogu pomoći u razvijanju nekih dobrih osobina. U vezi upitnika postoji dodatan problem o tome šta su ljudi spremni da kažu drugima.

Na početku je bilo sve u redu, a sada ništa nije u redu. Ali, bez obzira na to i dalje imaju druge partnere jer žele da budu potpuno otvoreni i da ne dozvole da ih obuzme neka jača vezanost. Sa ovom novom svešću o našim razlikama Boni i ja smo mogU dra-matično da poboljšamd našu komunikaciju i da više uživamo jedno u drugom.

Zbog ovoga æe muškarci bežati od vas - Ne i u Srbiji!!!

I nakon tolikog dopisivanja, toliko razgovora, toliko provedenih trenutaka zajedno, shvatila sam da između nas neće biti ništa. Najgore od svega je što sam navikla na tebe, što sam te zavolela.. I sad ne mogu bez tebe! Kad pomislim na tebe, odmah mi se na licu nacrta veliki osmeh, svakog trenutka se setim svega što smo prošli zajedno.. I pitam se: '' Zašto je sve prestalo?! Ko je kriv za to? Šta se sa nama desilo?. Bolje nego da se uvijek pitam i kajem što nisam. I ne, ne smatram te greškom. Suviše lijepog i zanosnog bilo je u nama da bih i pomislila da sam izabrala krivi put. Da li je gotovo? Rijetko se dese ovakvi kao mi - tako različiti i u isto vrijeme tako savršeni u onome što bi trebalo da se zove - ljubav. I tako se jedno jutro probudiš sa razmrljanom maskarom po licu, s karminom po obrazima, i kroz smijeh se udariš rukom po čelu; u trenutku naprosto shvatiš da nije vrijedan više. Kažeš sebi zbogom suze, neprospavane noći, i kreonom umazane majice. Navučeš osmijeh, onaj najvedriji, najljepši, i uputiš se novim stazama pobjede, ne osvrćući se nazad. Jer, da je vrijedilo, nikada ne bi bilo iza tebe. Zar ni to ne zaslužujem? Čisto onaj iz pristojnosti jer se poznajemo. Svjesna sam da ne znaš što sve osjećam prema tebi, ali. Ali, mogao si mi se barem osmijehnuti kako si nekad znao kad bi nam se pogledi sreli. Skoro smo se sudarili, dotaknuo si me svojom rukom u prolazu ali bez obzira na to, nisi mi ništa rekao. Kao da nikada nismo razgovarali. Znaš to jako boli. Kad osoba koju smatraš nekom vrstom prijatelja prođe pored tebe i ne pozdravi te ili ti se barem osmjehne. I jednostavno ne razumijem. Doći će novi mjesec, i doći će ih još mnogo, i u mnogima te neće biti. Zaboli kad se sjetim da je tvoja tačka na globusu daleko od moje, i zaboli kad naše priče počinjem sa: Kad sam bila tamo... Znam da ništa ne traje vječno, a eto ja se svaku noć pomolim da mi budemo izuzetak. Znaš, moj si januar, i februar, cijela godina, stotinu i jedan kalendar, moj milenijum... Moj cijeli svijet koji nemam kraj sebe. Guram vrata na kojima pise VUCI. Smijem se vise kada pokusavam da objasnim zasto se smijem. Udjem u sobu i zaboravim zasto sam dosla tu. Kazem 'Duga je to prica' i kada nije,samo zato sto ne zelim da je ispricam. Ja placem vise nego sto ti mislis da placem. Ja brinem o ljudima koji ne brinu o meni. Ja sam jaka jer moram biti a ne zato sto zelim. Ja slusam tebe, cak i kada ti mene ne slusas. Zagrljaj ce uvek pomoci. Da, Ja sam devojka! Dođe mi period da se tako osjećam usamljeno, ne znam ni sama zbog čega. Možda zbog toga što svi pričaju o ljubavi, a ja očito nisam nagodna za tu temu, možda i zbog toga što znam da me pojedini ljudi iskorištavaju, a ja se ipak družim s njima. A zašto svi zovu mene kada im nešto trebam, a kada meni neko treba nigdje nikoga?! Voljela bih da odem u neku drugu sredinu, da nema više ovih ljudi koje poznajem, pa da sve počnem ispočetka , ali to je nemogućee.. Dobro me slušaj druže.. Prošli su mjeseci, prošlo je i mene. Ne znam, ali čini mi se da sam opet sretna. Radim stvari koje me čine sretnom, ludujem i provodim svaku sekundu najbolje što znam, bez obzira što to ponekad izgleda glupo. Sad bi valjda bio red da njega ubacim u ovo o čemu ti pričam. Ma druže ti i sam znaš kakav je on. Šta da ti pričam? Ide po svom i ne mari za druge. Moja je greška bila što sam ga voljelja, ni' najmanje bila njegova. Ali znaš druže, često se zapitam šta bi bilo da je on mene volio, bi li ja osječala isto prema njemu. Stvarno više ne znam, ne znam šta da kažem, voljela bi da je tu, da je samnom, ali ako on to ne želi valjda je uredu. A i na kraju krajeva život je jedan i sve što ti se događa, događa se sa razlogom, nikad neceš imat priliku dvaput proživit isto, zato druže, odlučila sam nikad više neću da pogriješim i dopustim nekom da mi se tako podvuče tamo duboko na lijevoj strani! Mrzim onaj osjećaj kada sebe ubeđujem da mi nije stalo do njega. I da ne mislim na njega i dobro mi je, tješim se da je to samo dio svakodnevne navike da spomenem njegovo ime... Ali opet imam želju da ga sretnem slučajno i ugledam njegov osmijeh... Ali isto tako se plašim onog osjećaja.. I baš onda kada sam stvarno sigurna da me ne zanima, on nešto uradi i opet se sve nekako vrati. Često pogrešno procijenim ljude jer ih obično smatram boljim nego što jesu. I prevarim se, svaki put. Previše vjerujem ljudima, što mi donosi samo obilje razočarenja nakon što ih bolje upoznam. Prelazim preko stvari koje niko drugi ne bi tolerisao. Opraštam ono što ne bih trebala. Iznova i iznova si obećavam da ću s ostalima postupati drugačije, ali ne, za svakog narednog mislim da je poseban, da je sušta suprotnost prethodnome, a na kraju se ipak svodi na isto, svako očara pa razočara. A znaš šta me najviše boli? Pomisao da ti nikad nisam ništa značila. Eh, to me iznova uništava, stvara nove ožiljke na srcu. Nisam ja zaslužila onakav kraj, kraj bez ijedne izgovorene riječi. Ni one laži, , razočarenja. Ne od tebe, mili. I uprkos svemuu uvijek pokušavam naći opravdanja za tebe i ovu našu napola prekinutu priču. A i sumnjam da se ti ikad sjetiš mene.. Slušala sam svoje drugarice mnogo puta, kad pričaju o svojim momcima, kako ih nekad nerviraju, a nekad su srećne. Nekada bih razmišljala o savršenom momku, kakav on zapravo treba da bude. I onda sam upoznala tebe, i razmišljanja su prestala jer sam dobila savršenog momka. Ti si taj koji je moj život promjenio. Svaki trenutak proveden sa tobom, je divan. Stalno si mi u mislima. Sjećam se našeg prvog poljupca, dodira, zagrljaja... Ti si tako divan, i jednostavno moj život ne bi imao smisla bez tebe. Ti si sve ono što sam zamišljala kod savršenog muškarca. Uvijek si tu pored mene. Sa tobom kad sam, osjećam se neopisivo. Tebi sam mogla reći sve, tajne i probleme. Ti me razumiješ najbolje. Imali smo malih problema ,al mislim da je to normalno. Od tih problema smo našu ljubav ojačali. Znaj da te nikada neću napustiti, uvijek ću biti tu za tebe. Prvenstveno biću tu za tebe kao tvoja drugarica, pa onda kao djevojka. Uvijek i zauvijek tvoja.. Srećo,srećna nam 2 mjeseca. Al' čovjek je istinski sretan kada kraj sebe ima nekoga ko je bolji od svih tih bivših zajedno. Bivši da su valjali, ili da su bili od Boga namijenjeni, da je sudbina imala drugačije planove - još bi bili dio naših života. Bivši su tu da se sjetimo nas kakvih smo prije bili. Bivši su sa razlogom. Zato što, kada nakon svih tih bivših, dođe prava osoba, to znamo. Negdje u sebi, znamo da je to ono što smo čekali. Onda ni svi bivši ni svi ostali na svijetu nisu bitni. Bitan je samo, onaj jedan. Ne znam šta je to sa mnom. Opet imam onaj glupavi kez na licu, opet moj dan ima poentu samo ako si ti tu. Hvatam sebe kako mi fališ u najčudnijim trenucima, na raznim mestima u sebi pronalazim bolnu rupu nedostajanja tu gde bi trebalo da bu deš. Često se pitam ko sam ti ja, tražim deifiniciju toga, tražim dokaze, tragove, jer me ubija moja nesigurnost. I opet, nešto mi ne da da ti kažem koliko mi je drago što si i dalje tu. Nemoj nikada da odeš. Voli me i čuvaj me, jedini si za mene sačuvaj nam sreću svu, ostani kraj mene tu, ne znam da l je san il java samo ti si onaj pravi. I da si daleko ništa mi ne smeta naša ljubav ostaje da si na kraj sveta. Nisam imala prestavu da ćeš biti prvo na šta pomislim kada ustanem posljednje na šta pomislim prije nego što zaspim. Ljubav je kada se volite, uzivate, smejete se, svadjate, ne slazete, placete, ljubite, mirite se, razlikujete, ne odvajate se... Kada ste savrseno nesavrseni. Ali kad se pogledate u oci, shvatite, da jedno drugo ne biste menjali na za jednu jedinu stvar na svijetu! I nema tih godina koje ih mogu izbrisati. Ti si jedina osoba koja me smiruje u potpunosti. Gledajući druge shvatam da niko ti nije ni blizu. Ti si moja mala porcija savršenstva. Ti si moja najsjajnija zvezda koju zamišljam kada razmišljam o sreći. Da odnekud čujem tvoj glas na kilometre bih ga prepoznala. Pogledam tvoj smeh i shvatim da sam do ušiju zaljubljena u tebe. Shvatim da si ti ta jedina osoba koja dopire do mog srca. Osetim toplinu kada vidim tvoj najlepši osmeh. Sretna sam kada si nasmejan. Zadrhtim od same pomisli na tvoj dodir. Nešto snažno, što ne mogu rečima opisati. Kriju neke tajne duboke. Volela bih znati o čemu razmišljaš? Moju ruku u tvojoj i isprepletene tvoje i moje male prste. Vredan si svake moje reči i stiha koje sada pišem. Pokretom olovke pokušavam ti objasniti ljubav. Ljubav je tvoje ime,tvoj lik! Ponekad mi dođeš u san i grliš me. Ti si moja prva i posljednja misao. Nisi tek obično gubljenje vremena. Znaj da postoji ona koja te sanja, koja se moli svaku noć za tebe.. Možda ti moje reči izazovu sarkastični osmeh i sve ti bude patetično. Ti si jedini u meni video ono što niko drugi nije. Ponekad imam te neke tripove ali me poslednji atom snage tera da se nadam. Tako lako te volim. Tako puno, tako najviše. I eto posle toliko neuspješnih ljubavi pojavila se ta osoba koja je zauzela posebno mjesto u mom srcu.. Onako slučajan i nepromišljen. Dovoljno dobar da mi izmami osmijeh svaki put kad pomislim na nas. Možda ga još volim, ne znam. Znam da osjećam nešto što se ne može opisati. Ne, nije zaslužio da ga mrzim. Drago mi je da mi je pomogao da shvatim neke stvari. Hahaha, niti me je volio, niti me voli. Ne znam u što sam vjerovala, čemu sam se nadala. Ja mu pružim podršku, sreću, ljubav, razumijevanje, i dobijem? I Bogu i ljudima sam dosadila pričama o njemu. Uspio je u svojoj namjeri, upropastio mi je sve. Neka je on sretan, to mi je bitno. A ja sam i onako navikla da ostanem povrijeđena pa će tako biti i ovaj put. Volela te je cak i vise od svog zivota. Dala bih sve da ti budes srecan. A ti to nikad nisi video. Ne zato sto ti ona nije pokazivala,vec ti nisi zeleo da vidis. Gledao si one devojke koje su tu danas,a sutra su vec sa drugima. A ona je to gledala I vesto skrivala svoju tugu kad god bi je ti pitao kako je. Nije htela da ti vidis da ona pati,da je boli sto nju ne primecujes,nju I njenu ljubav prema tebi. Znas kako,ona je za tebe mogla da ucini sve,ako treba I zivot da,da. A ti si treba makar upola da joj uzvratis,trebao si samo da je volis,da budes uz nju. Ona je htela nekog ko ce joj pruziti topao zagrljaj ko ce je poljubiti,ko ce njenim ocima vratiti onaj divan sjaj. Ti si znao da to ponekad uradis,ali ne I da zadrzis taj sjaj. Povredjivao si je,a da to nisi znao. Trebao si da joj posvecujes vise paznje,da je volis da joj pruzas ljubav,da joj pokazes da si joj zahvalan sto je tu pored tebe uvek…. Ali ne ti si gledao one,one koje nisu nista osecale prema tebi,koje su te povredjivale…. A ona,ona je uvek bila tu za tebe. Tesila bi ti,I pokusvala da obirse tugu sa tvog lica. Znas zasto nikad nije pokazivala da je boli kad si sa drugim devojkama? Zato sto su to bili trenuci kad si ti srecan,a kad si ti bio srecan I ona je. Ali nije vise mogla,otisla je,napustila te je. Otisla je kod drugog,kod nekog ko ce joj uzvratiti ljubav I ko ce je voleti…. A ti,ti si ostao sam,bez igde ikog…. Setis li se nje I njenih reci…Da li ti ona sad nesto znaci? Cula je da si poceo da pijes,da je cesto pominjes…. Moguce da te I dalje voli,samo vise to ne pokazuje,jer kad god je pokazala to ti si je povredio,povredjivao si je recima,a da nisi to ni znao. Cuo si I da se udala I da je dala decaku ime po tebi. Eto ti dokaz da te I dalje voli I da si u njenim mislima,njenom srcu. On nije mogao da izdrzi vise samocu…. Ostani uz svoju decu I muza,pruzi im ljubav onakvu kao sto si meni,oni ce znati da ti uzvrate…Seti me ne nekad donesi crvenu ruzu na moj grob svakog treceg u mesecu…Jer sam tebe treceg maja upoznao,ali ne I sacuvao. Volela ga I dalje. Htela je da podje sa njim na onaj svet. Ali znala je da ima nekog ko je voli. Volela ih je puno. I muza je volela,ali nikad kao njega. Svakog treceg je odlazila na njegov grob,bas kako je I rekao. Jednog dana,kad je vec bila jako stara,otisla je I nije se vise vratila. Da uspeli su,bar na neki nacin su zajedno. Zajedno su na onom svetu. Ne vjerujem u to više, ne nakon njega. A znaš šta je najgore.. Poslije svega, iako je sa njom, ja se još njemu nadam. Kad god pogledam u nebo, sjetim se njegovih očiju. Ja patim, a on je sretan. To je očito moja sudbina, da ga uvijek čekam kad se zasiti drugih, i da mu dopustim da mi se vrati. Vratila bi mu se. Moj osmijeh postoji samo kad je on uz mene. A znaš kako se kaže, srcu ne možeš zapovedati. Znam, al' luda za njim.. Znam da u ponoć neću dobiti poruku, niti poziv od tebe. Znaš li ti da će to biti jedino što ću željeti u tom trenutku? Ali činjenica da ćemo oboje biti ispod istog neba, tješi me. Ja ću biti sama ovdje gdje si i navikao da budem i da te čekam. A gdje ćeš biti ti? S kime ćeš biti ti? Hoćeš li i ti mene čekati? Činjenica je da meni ovo neće biti neka posebna noć. Meni će ovo biti kao i svaka druga noć bez tebe. Šta da ti kažem: da sam sedmicama pisala na papirice neke bezvezne rečenice, cepala da niko ne vidi... Da sam noćima čekao ponoć samo da se uvežbam za ponoć kada će tebi da bude rođendan... Da sam sakrila mobilni, od sebe, da ne dođem u iskušenje da ti ga prvi čestitam jer mislićeš da mi je još uvek stalo... A ono što je na papirićima pisalo sedmicama prije... Decembri su uvijek bili posebni. Valjda zato što označavaju nove početke i krajeve, nova lica, nove ljubavi? O tom ne bih smjela pisati. Prave ljubavi se ne dešavaju onda kada ih trebamo, dese se kada ih ne očekujemo, baš nikako. Već evo par zima provodim sama. Dobro, možda malo, ponekad, za nove godine, kada shvatam da vrijeme prolazi, da ja sazrijevam sama, i da nema naručja u kojem bih bila sigurna. Kad sat otkuca ponoć, i na kalendaru vidim prvijanuar, znam da su na planeti milioni ljudi zagrljeni i sretni, imajući pored sebe nekog kome je bar malo stalo do njih. I kako da ja ne budem sretna, kad su ljudi oko mene sretni? Pa se onako nasmijem, a srce zaplače u meni, kao lavina kad se ruši niz planinu. I kad hvatam pahulje u ruke i kad trčim po snijegu i kad šetam sama, sretna sam,ali nisam ispunjena. Jer uvijek nešto fali. Samoća nikad nije potpuna. Mogla bih biti sretna kada bih imala nekog da zajedno samujemo. Pa da mi on priča o nekoj plavokosoj djevojci koju je davno zavolio pa izgubio ,a da mu ja milujem lice i šapućem neke mazne riječi. Da mu budem utjeha, ne ljubav. Da budem ta s kojom se osjeća sigurno. Da njegove smeđe oči zasijaju i da se nasmije kad mu kažem da mi je stalo da on bude sretan. Ne pitajte me čije su to smeđe oči, i čiji je to osmijeh spomenut. To je neko ko mi je previše daleko da bi bio blizu, a opet previše blizu da bi mi bio dalek.. Pomislim , Bože, koliko patnje ljudska duša može podnijeti a da se ne razlomi. Koliko sreće a da se ne postane ovisna o njoj. I koliko ljubavi da bi shvatila koja je ona prava? Gledam u nebo i molim Boga da zasniježi. Pa da i napolju bude ledeno i promrzlo, da se ova hladnoća u meni ne osjeća više tako usamljenom. Da nije samo u meni Sibir, lakše ću podnijeti dane što dolaze. I zubima i noktima. Jednostavno se nije dalo... I obecala sam sebi da necu plakati,a maramicu sam natopila suzama. Malo vise od tri. Cutim,sedim i gledam u plafon. Mirise na pokosenu travu i ljubicice. Razbacujem slova i ne znam sta bih napisala,a toliko toga u meni se otima da se pretvori u slovo na ekranu. A mozda ne bih trebala. Ovo moje srce preskace uvek kad ga neko spomene... Nemoj da kazete da nisam. Svim sto sam imala... Zato sad i nemam nista... Ona koja istinski voli, uvijek sebe krivi ako se njemu zlo dogodi. Samo mi žene osjećamo tu krivicu za sva zla koja se čine njima koje volimo. Muškarci nemaju to osjećanje. Najbolji među njima imaju ponekad savjest i sažaljenje prema nama. Najpametniji među njima umiju i da nas poštuju. A mi, nesrećnice, patimo sve njihove patnje. Jer kad volimo te sebične i grube muškarčine, mi ih volimo i kao da smo ih rodile... Mi ih grlimo i kao da su nam djeca. Zato ti, dušo, toliko patiš. Ne odustaj i ne popuštaj. Čvrsto se drži svojih snova. Ignoriši one koji te pokušavaju obeshrabriti. Voli prvo sebe, jer ne možeš pomoći drugima ako prvo ne voliš sebe. Otvori oči i gledaj stvari kakve su one zaista. Pokušavaj, nije važno koliko teško izgleda. Razmotri stvari iz svakog ugla. Upoznaj sebe, jer to je najbolji način da upoznaš druge. I NIKADA NEMOJ PRESTATI DA SE NADAŠ!